Tvoja laptop priča!
Datum : 11. 03. 2010. Komentara : 24 , Sekcija : Događaji
Počev od danas pa sve do 5. aprila imate mogućnost da u okviru komentara ovog teksta, ekskluzivno ispričate svoju laptop priču. Važno je samo da priča bude vaša i da je vezana za neku situaciju sa lap-top računarom, bilo da je tužna, srećna, zgoda, nezgoda u pitanju. Četiri najbolje priče dobiće Toshiba Camileo s20 HD kameru!
Sećate se svog dekstop računara, uvek je bio privezan za radni sto i rizika nije bilo. Ipak, moblinost laptop računara povećava rizik i nezgode su moguće. Evo jednog zanimljivog video klipa koji to prikazuje. Garancija je u ovakvim prilikama i neprilikama jako bitna. Nadam se da se vama nije dogodila neka od ovih situacija, ali sam siguran da postoji neka zanimljiva priča koju želite da podelite sa čitaocima.
U komentaru ovog članka postavite svoju lap-top priču, dužine između 1.000 i 1.500 karaktera, zaključno sa 5. aprilom 2010. godine. Možete pisati o svojim zgodama ili nezgodama sa laptop računarom. Vaša priča može biti tužna, smešna, intrigantna, ljubavna, dramatična.. samo da je jedan od glavnih aktera i vaš laptop računar. Napomena : Obavezno unesite i svoj email.
Po isteku konkursa odabraću četiri najbolje i najoriginalnije priče čiji će autori dobiti Tošiba Camileo s20 HD kameru. Preuzimanje kamera će biti lično, uz neku kaficu ili pivo, ali o tome više nakon završetka konkursa.
Pošto će ova priča ići i na Goranovom i Nebojšinom blogu, zamoliću Vas da svojom pričom učestvujete samo na jednom blogu. Svaki duplirani tekst će biti diskfalifikovan.
Nadam se da vam se ovaj konkurs, koji je organizovan u svrhu skretanja pažnje blogosfere na Tošibinu “Bez obzira na sve garanciju”, dopada i da će biti puno zanimljivih priča!
24 komentara, Upiši
11. 03. 2010. - 12 : 56
Komentar:
Ne znam da li spada u tužnu ili smiješnu dogodovštinu…
Nekada davno, u davna pradavna vremena ‘državne zajednice SiCG’ otputovao sam iz Podgorice u inostranstvo. CG je već tada imala propis da laptop spada u lične stvari i da ne mora da se prijavljuje izlaznoj carini. Povratak je bio preko Beograda, i na aerodromu carinik me izdvaja iz reda i pita šta nosim. Laptop – odgovaram, a on: “A gde ti je potvrda da si ga izneo, da bi mogao da ga uneseš bez carine. Kako ja da znam da ga nijesi kupio u inostranstvu”. Slijedi objašnjavanje, pokazivanje avionskih karata, ali bez uspjeha, jer nemam račun da sam ga kupio ovdje ili potvrdu. Nakon pola sata (i propuštenog leta za PG), on nalazi ’spasonosno rješenje’: Uključi računar i pokaži mi da imaš 5 fajlova starijih od datuma izlaska. Srećom, taj test je prošao bez problema
11. 03. 2010. - 12 : 57
Komentar:
Evo ja da ispričam jednu situaciju. Nisam neki veliki kompjuterski stručnjak, ali sam jednom prijatelju koji je još slabiji sa tehnikom, želeo da pomognem i instaliram neke programe u njegovom laptopu. Dao mi je laptop, koji sam odneo kod mene kući. Laptop je bio novi i veoma skupocen model. Imao sam na umu da ni slučajno ne smem nešto da zeznem, jer neću imati novca da otplatim taj laptop. Sve sam ja uradio što je trebalo, ali sam u jednom trenutku pošao sa njim iz jedne u drugu sobu. Sapleo sam se o jednu kutiju koja se nalazila u jednoj od soba i pao. U momentu pada jedino mi je bilo važno da se laptopu ne desi ništa. Podigao sam ruke i držao ga uvis pri padu. Sva sreća te se laptopu nije desilo ništa. Ali zato sam se ja užasno ugruvao, dobio udarac u glavu, povredio koleno i ruku. Laptop sam drugu poslao tako što sam poslao oca da se sretne sa njim i preda mu, uz obrazloženje da sam nešto zauzet. Nisam ni u kom slučaju želeo da mu kažem šta se desilo, a nisam mogao čak ni da stanem na noge koliko su me bolele. Sreća te je laptop ostao “nepovređen”, ali sreća je i da su moji bolovi ipak bili samo od jakih udaraca, te da nije došlo do neke ozbiljnije povrede.
11. 03. 2010. - 13 : 42
Komentar:
Da li priča može biti objavljena na mom blogu a ovde ostavljen link ka tekstu?
11. 03. 2010. - 14 : 11
Komentar:
Prema pravilima koje sam dobio, priča mora biti objavljena isključivo u komentarima.
Zatvaranja komentara neće biti pre 5. aprila.
11. 03. 2010. - 16 : 28
Komentar:
Ja napisah kod Gorana moju pricu i to sa posebnim zadovoljstvom.
Sad razmisljam: da sam napisao kojim slucajem ovde kod tebe, pa da dobijem nagradu, pa posle da nas neko proziva ko Borane i velike drugare. Super je ovako.
Moram naglasiti da je super ova akcija i da je i nagrada lepa i za nju se treba angazovati.
Iz teksta vidim da je i Enijac u prici, pa mi milo.
Voleo bih da ima puno prica i to razlicitih, makar izmisljenih jer ovo su super pricice … Verujem da ce biti i smesnih i tuznih prica.
U svakom slucaju, podrzavam akciju i jedva cekam zavrsetak da vidim, mozda i jabudem dobio kamericu…
Ha, posle ce biti vcastova ko na takmicenju,lol
Do tada, ajmo ljudi, pisite svoju pricu i uzivajmo zajedno !!!
11. 03. 2010. - 23 : 38
Komentar:
Nateram ja jedva kevu i ćaleta da mi kupe laptop,iskeširaju oni svoje dve plate i ja dobijem svog ljubimca.Par dana kasnije sedim ja,igram najnovijeg Managera i pijem Koka-kolu.U jednom trenutku puna čaša Koka-kole pada direktno na laptop,i kreće ludnica u mojoj glavi, a i oko mene.Brže vadim laptop iz struje očekujući da se ugasi,ali se posle setim da je to laptop i da ne može tako da se ugasi.Zatvaram ga,otvaram ga ali neće i na kraju držim dugme gde se pali i on se ugasi konačno.Brže okrećem ga naopačke,cedim sok iz njega,brišem ga,pokušavam sa usisivačem da izvučem tečnost ali jedva to nekako ide.Obrišem ga maksimalno koliko sam mogao,izbacim na terasu da se suši i čekam da majka priroda odradi svoje,i molim Boga da mogu ponovo da ga uključim inače sam gotov.Posle pola sata(više nisam mogao da izdržim da ga ne upalim da vidim dali radi)prekrstim se ja u uključim ga.Kad ono,gle čuda,radi!Zahvalim se ja Bogu i nastavim sa igranjem tamo gde sam stao.I dan danas dugmići se još po malo lepe.
13. 03. 2010. - 3 : 05
Komentar:
E ljudi imam i ja jednu!
Kao i u vecini slucajeva,nas KV blejaca po Beogradskoj kaldrmi,sredim ja tu nesto da se nadje neki munja laptop u licnoj kolekciji,sa papirima,sve belo ,ma to shiba k’o ludo!!Dodjem ja kuci,izbacim onu gomilu stiropora,kesa,kartona i svakakvih user manuala,prosecnom Srbinu prepoznatljivih za korisne,u iskljucivo “nuznim” situacijama,korisne komponente..Podize se sistem..
Asta la Vista,be(ta)ybe!Odusevljen verzijom i korisnoscu default systema odlucih da vec te noci stavim najnovije Bilijevo cedo!Drajveri,drajveri…kopam po djubristu od sobe koja je nastala iz,u pocetku ne shvatih ali kasnije mi se samo rece,kog razloga ali znadoh od kog cinioca !To je jedna kutija 80×45x20 u kojoj je spakovan/presovan sav taj advertising materijal koji kad malo bolje procitate shvatite da izmedju ostalog sluzi da Vam objasni da Vasih drajvera nema jer firma Vase “munje” brine o Vasoj okolini i ne zeli da rasipa bio nerazgradivi materijal u vidu diskova!E kad nisam odlepio,jeee….ali barem nisam kupovao toalet papir naredna 2 meseca!!
14. 03. 2010. - 14 : 45
Komentar:
Imam racunar vec 11 godina, i uvek sam pratio tehniku i kupovao nove ali nikad mi se nije ostvarila zelja da kupim notebook do pre par dana. Dva dana pred rodendan odlucio sam uzeti neki jeftiniji lap-top pa makar umro, i preko jednog aukcijskog sajta sam ga i nasao, dobro mozda je licio vise na desktop sa zalepljenim LCD ekranom nego lap-top, ali zeleo sam ga jako zeleo. Otisao sam po njega u jedan grad koji sada ne bih da spominjem i sve je proslo po planu i presrecan sam isao kuci dok samo nisam video nekog cudnog coveka koji je bio nekako uzurban i stalno je preturao po dzepovima. Samo odjednom stao je ispred mene izvadio noz i rekao ,,Daj mi torbu i sve pare” Samo sam stao i zanemeo, nisam znao sta da mislim, samo je krenuo da me uhvati i bez razmisljanja sam ga sutnuo u nogu i dok se saginjao udario sto jace sa torbom gde je bio lap-top. Posle toga poceo sam da trcim, a zamnom i policajac koji je sve video, mislio sam da je sve gotovo kad odjednom samo sam se okrenuo nisam bio ni svestan sta je bilo, sem kad se pojavila velika bol i tad sam video udarila su me kola (samo sam se malo ugruvao). Hitna je dosla, a panduri su vodili onog coveka u stanicu, dok su me stavljali nazad nisam pustao torbu mislio sam previse sam prosao da bih ga sad izgubio i da ne sreca bude jos veca dogodi nam se sudar dok smo isli u bolnicu, a kad smo stigli tamo posle dva sata pregleda konacno sam predahnuo i stavio lap-top na sebe da ga prvi put upaliim. Nije hteo I ako je radio malo pre, protresao sam ga i cuo zveckanje, tog trenutka sam ga samo bacio na pod i razbio se u param parcad. U to vreme su moja devojka i roditelji ujurili sa reci ,,Idiote, mogo si poginuti” . Tada sam im ispricao sve sta se desilo, posle jedno sat pricanja ostavili su mi paket i rekli srecan rodjendan. Uzeo sma paket i polako otvorio, a unutra je bila Toshiba NB205 Netbook. Samo je krenula suza, da li od srece ili tuge ni dan danas nisam ukapirao. Sada sedim kod kuce sa svojim novim netbookom i pisem ovu pricu sav u plavicama i cudnom novim iskustvom. Stari notebook stoji u sobi sav od super lepka kao podsetnik tog lepog dana. =)
14. 03. 2010. - 19 : 46
Komentar:
Od uvek sam volela da učestvujem u sitnim popravkama po kući. Kad god bi imalo nešto da se odšafi, buši bušilicom, lepi lepokom i sl…bi mi ulepšavalo dan. Ista si Radovan – prokomentarisala bi moja mama, svaki put( Radovan je, inače, moj tata ).
Posle dužeg vremena, mama i tata su došli kod mene u posetu, i naravno tata je već našao nešto za popravku.Ne mogu da verujem da je to meni promaklo. On je stariji pa valjda ima iskustva, pa ga ti mali kvarovi prosto “zovu”.
Ja naravno jedva dočekala da asistiram tati. Od alata potreban samo šafciger i super lepak. Ja sve to držim u fioci stola na kome mi je laptop, jer nikad se ne zna kad može zatrebati. Uzimam lepak i šafciger. Na laptopu idu smešni snimci sa Youtube-a. Zastadoh na trenutak da se nasmejem tuđoj “nesreći” i usput otvaram super lepak, čisto da ne gubim vreme. Nasmejah se iz sve snage brutalnom padu nepoznatog čoveka i produžih kod tate. Posle par minuta vratih se da odložim alat i pogledam desetine kapljica na ekranu laptopa. Pomislih, sigurno sam se zanela kod malopređašnjeg smejanja pa sam malo poprskala ekran. Odem po krpu. Počnem da brišem. Fatalna greška! To nisu kapljice moje tečnosti iz usta, to je super lepak, koji je pod pritiskom izleteo iz tubice. Lepak je sad dobro utrljan u monitor, mogućnost prepoznavanja sadržaja na ekranu sa 100% pala na 10%.
I tako ja provedoh naredna dva dana, oplakujući bez prestanka ekran mog ljubimca. Garancije nemam. Para za novi ekran trenutno nemam. Borim se i čkiljim.
17. 03. 2010. - 4 : 36
Komentar:
Bila je to jedna od razmena studenata Tehnickih nauka, pa zamislite onda kako to izgleda… Puno muskaraca, malo devojaka i dovoljno laptopova. Nakon dnevnih aktivnosti, studenti svi zavrse u kafani. Piju streberi, piju i oni koji misle da su frajeri, piju devojke i uvek neka medjusobna prepucavanja. Tako sam se ja raspravljala sam kolegom kako pojma nema da igra Crvice na racunaru, posto sam ga ranije taj dan pobedila. Bilo mi je zanimljivo da ga izazivam.
On kao i svaki drugi inteligentni streber nije mogao da prihvati poraz, a pogoto od devojke (takvi su nam studenti Elektrasi i Mehatronicari). Sklopili smo dil da posle kafane idemo na revans na njegovom laptopu.
Dosli smo u sobu, imali smo i publiku koja je navijala iz sveg glasa. Seo moj protivnik da ukljuci laptop, kad tamo treba ukucati sifru. Pokusao je jednom, pokusao je drugi put i nece. Duboko se zamislio, pokusao je i treci put i nista. Nije mogao da veruje sta mu se desava. Naravno alkohol je uradio svoje. I onda je izjavio: “E to je dobra sifra, svaka mi cast!” Izvrnuo se na krevet i zahrkao.
25. 03. 2010. - 14 : 54
Komentar:
Dobih link putem facebook-a pa rekoh da eto malo obogatim milosblog.com i pokusam da osvojim kamericu. Posto inace radim u takvoj firmi gde ima puno racunara desavaju mi se svakojake stvari, od nevidjeno genijalnih pitanja, (kao npr. gde je zarez na tastaturi) do pitanja koja imaju slozeniju formulaciju (kao npr. da mi se pod hitno postavi novi racunar jer je ovaj mnogo spor a to utice na moju internet brzinu). Nego ostavimo se toga i vracam se nazad na pricu o laptopu. Nedavno me je prijatelj zamolio da eto pogledam laptop koji je kupio posto se sa laptopom desava nesto cudno. Nisam mogao da poverujem da se nesto cudno moze desiti sa laptopom koji je svega par dana star, prakticno nov, jos nije stigao ni da “obgori” sto se kaze. No, posle par dana usaglasavanja slobodnog vremena i obaveza, resio sam da posetim svog prijatelja i da ga udostijim jel’te gledanja laptopa. Opustena atmosfera, pijemo kafu on donosi svog novog mezimca, lepog dizajna, solidnih performansi ono sto se kaze “koliko para toliko muzike”. Pokrenem laptop, sve lepo radi podize sistem, nema problema, cuje se u pozadini prepoznatljiv zvuk Windows Start Up, ono odmah desni klik pa refresh iz navike, pa onda ono My Computer pa desni pa Properties da se baci pogled na masinu, sve onako kako treba i ono sto njemu treba. E sad se vracamo na onaj prvi deo price. Gledanje pocinje. Prvo pitanje koje mu postavljam: “Pa dobro, sta ovde ne radi sve je ok”. Ma kaze nije bas sve ok, reko: “Dobro, sta to nije ok”. Kaze prijatelj meni: “Ma koji god disk da ubacim, nista, prazno.” Pocinjem polako da vrtim moguce probleme po glavi, nije dobro pritisnuo cd ili dvd kad je stavljao disk, otkacio se uredjaj, obrisao ga je ili ne daj boze uradio disable, a svo vreme se oko nas muva njegov klinac i ono stalno tata tata tata, kao sacekaj malo nije vreme. Nista, reko ajde da probam neke od svojih diskova mozda je u pitanju los rezac, los medij. Probam ma nista i dalje. Reko ne mogu da verujem da se pokvario posle samo par dana. Kazem ja mom prijatelju (necu da ga imenujem mozda procita ovo, prepoznace se sigurno
uzimam ti ja ovo ponecu da pogledam da vidim, mozda naflesujem firmware da probam da probudim uredjaj i kako pocinjem da pakujem laptop, okrecem ga prema podu i to bas na tu stranu na kojoj je opticki uredjaj i primecujem da je nesto ispalo iz njega. Reko nemoguce da je sraf ili neka opruga, ne verujem da je to i sad vec pocinjem polako da tresem laptop kao manijak (zamislite sliku drzim laptop iznad glave i tresem ga ko ludak) i pocinje da ispada ponovo nesto iz njega. Sad vec siguran da je nesto upalo unutra, spustam laptop na sto i krecem po spajalicu kako bi otvorio optiku bez struje, bodem spajalicu u cuvenu malu rupicu vratanca se otvaraju dobro se zagledam unutra i imam sta da vidim. Klinac nabacao kikiriki unutra. Sad ni tamo ni ‘vamo, sta da radis detetu od 4 godina, krece cuveno ispitivanje: “Zasto si to uradio, odakle ti ta ideja, to je skupa stvar nije igracka”, a malisa odgovara:”Pa mislio sam da je gladan vidim tata non stop otvara i stavlja nesto unutra, ja sam pomislio da je mnogo gladan pa sam hteo da mu dam kikiriki da pojede”. I celo moje razmisljanje i lupanje glave, od software-skih problema do “O boze moracu da ga otvorim i vidim sta je?” resilo je dete koje je samo htelo da bude fino i nahrani tatinog digitalnog mezimca.
Pozdrav svima
Stojanovic Dragan
gagacc@gmail.com
29. 03. 2010. - 0 : 56
Komentar:
Tek sam sada video da ,,duplirani tekst će biti diskfalifikovan,, pa ako je nekako moguce da se izbrise moja prica broj 9. posto sam istu pricu vec nakacio na drugi blog, a tamo nije pisalo nista o diskfalifikaciji :/
29. 03. 2010. - 18 : 13
Komentar:
Ja imam nekoliko svojih laptop prica, al evo izdvojicu najjacu od svih.
Jedne prilike sam bio na jednoj svadbi kod svog komsije. I po defaultu nosio sam svoj digitalni aparat (sa kojim sam napravio preko 200 slika). Moja baba je nakon nekoliko dana insistirala da joj pokazem te slike na laptopu. Posto nisam imao zivaca da joj objasnjavam ko je ko na slikama i gdje je sta slikano odgadjao sam sto sam duze mogao da joj to ne objasnjavam. Jedne prilike dodje baba kod mene i zatekne me sa laptopom na krilu. I natjera me da joj pokazem te slike. I listamo mi takote slike i nakon nekih stotinjak pregledanih slika uze baba laptop u ruke ipita me: “sine jel ti nosis ovo na fakultet”? “nosim, baba,” rekoh joj. “Pa izvadi pola ovih slika tesko ti je ovo nositi ovoliko…”,rece ona. Hahahahahah, tri dana nisam mogao doci sebi poslije te izvale…….
Prejako zar ne?
02. 04. 2010. - 3 : 01
Komentar:
Ne mogu da vas lazem da sam prolila kafu, koka-kolu ili vec sta, na moju Toshibu, jer se to prosto ne moze dogoditi. A evo i zasto..Pre 12 godina kupim mom sinu prvi komjuter. Naravno top konfiguraciju, sve extra. Vise zbog sebe nego zbog njega…jer je tada imao tek 11 godina. Visila ja tako u njegovoj sobi danima i nocima, ali njemu nije smetalo…dok nije porastao… Zatrazi on novi pre 4 god, i naravno kao i svaki mladi covek, koji se vec poprilicno razume u ovu masinu, neki od 850 evrica. Ja pomislih,uh, previse novca, ali posto sam i sama svesna da je P. jedinica odsluzila svoje,pristanem. Iskesiram sav porodicni “stek” i kupimo. Ja srecna takodje. jer ga delimo!.. Ali on poce da mi zvoca, posle par nedelja! Izadji iz moje sobe ne mogu ovo, ne mogu ono., te, doci ce mi devojka, te doci ce mi drug…ja gledam, mali mi stan, nemam gde da “udenem ” komjuterski sto, i vec poprilicno besna sto me “izradio” krenem u razmisljanje kako sebi da pribavim lap-top.(pa nek puknu, dusmani)! Para nemam…I da ne duzim, skupljala novac 2,5 god. svega se odrekla, cak sam i cigarete ostavila( sto je naravno vrlo pozitivno), i uspem da kupim “solidnu” Toshibu. Ali ,avaj, ljudi to nije kraj… Krijem ga vec 12 meseci!! Nikako da ga “legalizujem” pred muzem, koji ne razume opsesiju, zvanu komjuter, jer njega to ne zanima u “zivotu”! Za njega je i onaj sinovljev bio na granici da me posalje “malo” na lecenje kod cika psihijatra…Razmisljam ja 12 meseci kako da ga” prijavim,” dok nisam videla ovu nagradnu igru. Sada cu lepo reci da sam ga dobila na nagradnoj igri…i eto meni nagrade, bez nagrade! Sta bih ja da nije bilo ovoga? Verovatno bi se krila dozivotno i cekala uvece da muz zaspi, da bi malo krstarila po internetu! Divno sto ste ovo organizovali-svaka cast i puno, puno hvala! p.s. ovaj komentar je napisan sa mog “ljubimca” u sitne sate dok svi spavaju!
Jos jedan pozdrav organizatorima nagradne igre!
02. 04. 2010. - 17 : 46
Komentar:
Nemam svoju LAP-TOP pricu ali imam pricu moga kuma.
Covek je privatnik, dobro zaradjuje I predpostavljate, o racunarima ne zna bas nista. Ali, kupio je I on laptop, tako valjda treba, to svi sada imaju. Zove KUM da postavimo neke programe koji mu mogu zatrebati itd. Nekako, sa mukom, pocne koriscenje I Skype.
Posle par nedelja zove kum I hvali se… Kupio je I drugi laptop. Upitao sam ga, zasto? Pa I ovaj ne koristi ljudski. Neko mu je na skype rekao dam u je kamera losa ili da se ne vide najbolje. Nije znao kako da proveri kameru pa resio da kupi drugi na kome bi video sta je to lose!
A mozda ce I deci trebati jedan!
PS. Proverio sam sa kumom, NE krsim pravila privatnosti.
03. 04. 2010. - 1 : 20
Komentar:
Tek sam, u svojoj 30.-oj, poceo da nazirem mogucnost da bih mogao da ucim i naucim sve mudrosti koje vi znate. Evo, cerka mi u bolnici(upala pluca, bice sve dobro, dao Bog), nervozan da spim, lomim koplja sa Joomla CMS, popio sam jednu vise, te tako naletih na ovo. Ne ocekujem kameru, samo se sjetih jedne laptop dogodovstine..
)
Negdje 1999. uletim u posao sa covjekom koji vec neko vrijeme gravira slike na kamenu(nadgrobnim spomenicima) a koji je tad nekad kupio jednu masinu sa rotacionom dijamantskom iglom, koju je napravio lik iz Srbije, okolina Arandjelovca, mislim. Isti je i napravio program koji ce tjerati masinu i koji je uredno instalirao program u neki krs od laptopa(program je veoma jednostavan, tj malo prostora zauzima i nezahtjevan je, toliko znam). Mog kompanjona je, a ovaj mene, super brzim mini kursom obucio kako da ubaci sliku i potjera masinu. To je to.
Dolazimo na posao kod covjeka koji takodje veze nema sa kompjutOrima, ja ubacujem flopi disk, tipkam copy *.tiff c:… laptop bruji, stenje,.. Gazda gleda, obilazi laptop, snima sa svih strana, vidim zelju da ga takne..
Ovaj nikad da kopira, znoj mi vec rosi celo. Napokon.
Dizem program, biram sliku, unosim parametre, pravim se nesto bitan, tipkam neke gluposti pa brisem, prsti mi lete, jos jednom kao sve provjeravam..Startujem ljutu masinu… KRC. Stade. Jao. Izvlacim maksimum iz sebe da izgledam opusteno. Kazem: Hmmm.. Ponavljam postupak, ovaj put jos duze, sa jos vise bezveznog tipkanja i dvije dodatne provjere jos. Start – zacu se neki motoric u agoniji..KRC. Gazda uzdignutih obrva upitno bjeji u mene. Hmmm.. Kazem kompanjonu nesto kao: “Procesor zonzuje!” Ovaj me, sav blijed, zbunjeno gleda. Ponovim: “Procesor malo zonzuje!” Tad nevidjen bum iz njega: “Otidji na C,..”- ne sjecam se putanje vise -”.. kopiraj EGAWGA, DOSEG, CBIN,…” – izbroji se covjek nekih gomilu bezveze slova. “Sve kopiraj u vindovs!” Sad ja njega blijedo gledam, medjutim strasan efekat na gazdu koji stavi ruke u dzepove kozne jakne, zadize ramena, duboko uzdahnu i krenu van prostorije. Izasavsi, cujem promumlja sebi u bradu: “Elektronika, elektronika..”
Problem smo rijesili kroz nekih sat-dva, nazalost ne sjecam se kako, ali za nas koji poznajemo elektroniku sigurno nije bio neki problem.
Oprostite mi ako je tekst neprimjeren.
Lijep pozdrav.
03. 04. 2010. - 13 : 38
Komentar:
“Moja” lap-top priča
Ja sam student. Živim u studentskom domu. I u svetu računara. Okružen sam svakog dana desetinama lap-topova. Uživam u šarenilu skrinsejvera. Igram se sa njihovim čipovima. Rimujem ram-ovima, vrtim se sa diskovima, vežbam HARDovima. Udišem prašinu iz kulera. Svakog dana! Ja sam još uvek student. Ne stižem da dam ispite. Jer ceo dan provodim u servisu u kojem se popravljaju lap-topovi. Ja ih popravljam! Umesto u knjigu buljim u monitor, umesto profa služam žalbe i kuknjave mužterija. Umesto da obaram cure sa nogu, ja obaram operativne sisteme! Svaki dan! Ja sam još uvek jadan student. Ja nemam lap-top. Valjda ću uskoro zaradeti jedan…
04. 04. 2010. - 11 : 07
Komentar:
Davno je bilo kada sam rešio da batalim IRC kanale i dopisivanje sa nepoznatim devojkama, ali ni sam ne znam šta se desilo pa sam nedavno nakačio sebi dopisivanje sa nekom curom iz drugog grada. Bilo je zanimljivo, skoro svake večeri u polu-ležećem položaju, sa laptopom na kolenima, razmenjivali bi poruke, a sadržaj njih svakako ne bih smeo da objavim, ipak ovo čitaju i deca ispod 18 godina.
Normalno, ovakva priča se dešava svake noći, milijarde muškaraca i žena se svakodnevno dopisuju preko raznih messengera, ali veoma loše sa moje strane je što sam to radio dok je moja devojka, iz stabilne veze od 2 godine, bila u dubokom snu, tik uz mene.
Ne, nije se probudila u sred noći i razbila i mene i laptop. Ali, kao i svako žensko, volela je da u mom odsustvu otvori laptop, i zatim prekontroliše sve moguće fajlove. Znam, glup sam, ostavio sam da se logovi sa Messangera čuvaju i ona je našla te XML fajlove, zavučene duboko u nekim folderima. Kako ih pročitala nemam pojma, ni ja se tu ne bih snašao.
Čak je i tada laptop ostao čitav. Ja baš i nisam.
05. 04. 2010. - 23 : 44
Komentar:
Zatvaram komentare. Sve pristigle priče će ući u izbor, osim priče broj 9, jer se Petar Medić u komentaru broj 14. “odjavio” i zatražio da mu se priča na mom blogu ne računa.
Spisak ću objaviti na svom blogu 7. aprila